Икона Светог Јована Крститеља је рађена у класичној иконописној техници јајчане темпере на препарираној липовој дасци. Позлаћеног је ореола (злато 24 карата), украшена је орнаментом, а инскрипције су исписане на црквенословенском језику. Квалитетно је застакљена уз могућност отварања. Опремљена је резом за качење на зид. Формат иконе је 20cm x 25cm. Икона је осликавана у породичној атмосфери у парохији Цркве Сабора Светог Јована Крститеља.
Икона Светог Јована Крститеља оприсутњује онога чије је рођење најавио весник небески Гаврило рекавши за њега да „ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје“ (Лк 1,15). Горостасна личност Светог Јована Претече и Крститеља Господњег заузима посебно место у историји људског спасења. Изабран је од Бога и одређен за велико дело још од утробе мајчине, али то не пориче и његово лично опредељење и послушност вољи Божијој. Приликом обрезања Светог Јована, осмог дана по рођењу, Захарија испуњен Духом Светим пророкује: „И ти дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут“ (Лк 1,76), а Света Црква у тропару назива Претечу највећим од пророка. Господ сведочи о њему и каже: „ Шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка“ (Мт 11,9). Сам Свети пустиножитељ Јован, за себе каже: „Ја сам глас вапијућег у пустињи: Поравните пут Господњи“ (Јн 1, 23). Овај велики подвижник који је цео живот провео у пустињи и на самом крају у тамници, висок, аскетске грађе, обучен у хаљину од камиље длаке, коме храна беше биље и дивљи мед, позивао је све на покајање започевши проповед речима: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“ (Мт 3,2). Саветовао је људима да љубе ближње и да то на делу покажу дајући им хаљине ако имају више од једне, и да поделе храну са оним ко нема (Лк 3,11). Цариницима је саветовао да не чине ништа више него што им је наређено, а војницима да никога не злостављају нити опадају и да буду задовољни својом платом (Лк 3, 12-14). Такође је опомињао и критиковао цара Ирода због незаконите женидбе снахом Иродијадом. Јованова проповед је била снажна и људи су је примали као пророчку и као Божију опомену тражећи од њега савет и утеху. Али остало је и много тога незаписаног што сведочи јеванђелист Лука кроз напомену: „И много још друго тјешећи их, проповиједаше народу јеванђеље“ (Лк 3, 18). Врхунац Јовановог послања је свакако крштење Господа Христа у Јордану. У маси Јудејаца , у складу са својим призвањем, Јован препознаје Христа кога је срео тридесет година раније и поздравио радосно јер „кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној“ (Лк 1,41). Износи да је добио јасан знак за распознавање „говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему“ (Јн 1,32). И додаје: „И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему то је онај који крштава Духом Светим. И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији“ (Јн 1, 33-34). Такође је јасно и недвосмислено сведочанство његово о Христу кад угледавши Га каже: „Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета! Ово је онај за кога ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше“ (Јн 1, 29-30). На Јованово сведочанство позвао се Христос касније у разговору са Јудејцима: „ Ви сте послали к Јовану, и он је посвједочио за истину“ (Јн 5, 33). Јованову истинољубивост Господ признаје рекавши: „И знам да је истинито свједочанство којим свједочи за мене“ (Јн 5, 32). Црква је Светом Јовану Крститељу посветила неколико празника у годишњем богослужбеном кругу. Опеван је као проповедник Христов и Крститељ, Претеча, ангел, апостол, мученик, пророк, светилник, печат пророка… „Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља“ (Мт 11,11), рекао је Господ. Заиста, Јован „бјеше свјетиљка која гораше и свјетљаше“ (Јн 5, 35).
Икона Светог Јована Крститеља је светиљка која гори и светли кроз векове свим хришћанима, и кроз коју и даље одјекује глас вапијућег небожитеља: покајте се, поравните пут Господњи… Сведочанство Јована Крститеља о Христу је драгоцено кроз сва времена, а нарочито данас када се распространила богохулна јерес која тврди да је могуће спасење без Христа и Његове Свете Цркве. „Ко верује у Сина има живот вјечни, а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему“ (Јн 3,36), каже Свети Јован Крститељ јасно и недвосмислено. После Христове иконе коју неизоставно треба да има сваки хришћански дом, која икона је пожељнија од иконе Пресвете Богородице и иконе Светог Јована Крститеља? Јер на предстојећем Страшном суду, када и ангели буду у страху и трепету, само њих двоје ће моћи и смети да се заузму за нас.
Икона Светог Јована Крститеља је идеалан прилог Цркви који се даје у руке свештеника и који он даље усмерава по Божјем промислу (да остане у цркви где свештеник коме је икона предата и служи или да буде инспиративно уздарје некоме од великих ктитора који помажу изградњу или обнову цркве, или пак да буде део иконостаса у дому некога од потребитих хришћана, тј. код некога ко не може да приушти живописану икону, а свештеник увек најбоље познаје ситуацију својих парохијана). Иконе су идеалан поклон за крштење, монашење, рукоположење, имендан или обележавање крсне славе, али и диван прилог Богу кроз даривање најбољих ђака свих разреда наших богословија што је уједно немали подстицај за њих, али и кроз даривање ђака који се истичу на такмичењима из веронауке. И наравно, икона Светог Јована Крститеља који је био монах пре свих монаха, најбољи је поклон за сваки манастир (где може красити кутак у цркви или молитвеној монашкој келији).
